ZNAČAJ STERILIZACIJE

U Srbiji je sterilizacija kućnih ljubimaca u medijima zapostavljena tema,a sam zahvat neomiljen kod većine vlasnika pasa i mačaka. A od velike važnosti je da se javnost obavesti, kako vlasnici, tako i oni koji nameravaju to da postanu.

Kontrolisano razmnožavanje ( sterilizacija) ima ključnu ulogu u smanjenju broja napuštenih-beskućnih pasa i mačaka. Jedna nesterilisana beskućna keruša koja je oštenila mladunce i koji će dalje u svom životu imati potomke, u svom reproduktivnom ciklusu „odgovorna“ je za oko 20.000 rođenih štenadi. Jedna napuštena nesterilisana mačka koja ima mačiće i koji će jednog dana doneti na svet svoje potomke, u svom reproduktivnom ciklusu „odgovorna“ je za oko 40.000 mačića. To je izuzetno veliki broj mladunaca, koji će ljudskom nemarnošću i nebrigom biti osuđeni da budu beskućne životinje za koje je nemoguće naći stalni dom. Završavaju svoje kratke i mučne živote na najgori mogući način. Zato je vrlo važno sterilisati svoje ljubimce ako nije planirano parenje i gajenje i zbrinjavanje njihovog potomstva.

Ovaj hiruški zahvat je za pravog, iskusnog veterinara rutinski zahvat, a i moralna obaveza jednog odgovornog vlasnika koji na taj način doprinosi smanjenju reprodukcije, a samim tim i populacije napuštenih pasa i mačaka.

Starosno doba za sterilizaciju pasa i mačaka je doba pre njihove polne zrelosti, oko šestog meseca života ali pod uslovom da je životinja potpuno zdrava, dovoljno odrasla i jaka i razvijena da bi podnela uvod, tok i buđenje iz anestezije i da bi postoperativni tok bio pozitivan i bez posledica.

Zašto treba uraditi kastraciju ?

Nesterilisane ženke pasa kada su u periodu parenja-teranja puštaju jak miris koji privlači mužjake tako da pri šetnjama treba voditi računa i ne šetati ih bez povoca. Fleke koje će tada one ostavljati po kući sprečićete stavljanjem psećih pelena.Ženka je manje ili više razdražljiva a može doći do pojave lažne trudnoće gde se status hormona menja i dolazi čak i do pojave mleka. Rizik od pojave tumora mlečnih žlezdi i reproduktivnih organa je jako uvećan.

Kod mužjaka u periodu teranja izražen je nagon za obeležavanjem teritorije-mokrenjem na svakom koraku- što će reći da pas ne isprazni bešiku iz jednog ili dva maha već u više navrata. Takođe je veliki reskir da pas pobegne u potrazi za ženkom kao i pojava tumora testisa i oboljenja prostate. Po statistici, kod nesterilisanih ženki i mužjaka je uvećan procenat tumora reproduktivnih organa sa malignim ishodima.

Kod mačaka je u vreme teranja pojačan nagon za mokrenjem, razdražljive su, izbegavaju da idu u posudu sa peskom(posipom) i vrlo često će vršiti nuždu po celoj kući, obeležavaće teritoriju kako u kući tako i napolju. Ako su mačke napolju, njihovo mjaukanje koje je po prilično glasno mamiće mužjake iz okolnih dvorišta i ulica tako da će i oni obeležavati teritoriju na svakom koraku.

Sterilizacija ženki – Ovariohisterektomija

Ovaj zahvat je složeniji od kastracije – sterilizacije mužjaka.Po preporukama, sterilizaciju treba uraditi pre prvog teranja, u šestom mesecu starosti, pre polne zrelosti psa-ženke jer se time procenat mogućnosti dobijanja tumora i mogućih karcinoma mlečnih žlezdi svodi na svega 1% a ako se intervencija uradi posle prvog teranja taj procenat se povećava već na 25%. Ovu intervenciju, kao i kastraciju, izvršavaju iskusni veterinari u veterinarskim ambulantama u prostorijama – salama za hiruške intervencije, u potpunoj anesteziji. Opšta anestezija mora biti precizno dozirana prema telesnoj konstituciji životinje, opštem stanju i njenoj telesnoj težini. Pas mora da je praznog stomaka, što će reći da je poslednji obrok rano uveče i do ujutro-do intervencije ne treba davati psu nikakvu hranu.

Ovariohisterektomija je hiruški zahvat kojim se odstranjuju jajnici i materica. Operativno polje na stomaku veterinar će po uvodu psa u anesteziju obrijati i očistiti dezinfekcionim sredstvima. Rez se ušiva, a životinji, ukoliko se lepo probudi iz anestezije, sve vitalne funkcije budu stabilne, u toku istog dana (ako je intervencija urađena ujutro) uveče, može kući dok beskućni psi moraju da ostanu u ambulanti najmanje oko pet dana da bi se izbeglo pucanje šava – konaca na rezu i komplikovanje post operativnog procesa.Kućnim psima se vodi računa da što manje ližu mesto intervencije i redukuju se fizičke aktivnosti u prvih par dana. Pas može da ima postoperativne bolove tako da će veterinar prepisati lek protiv bolova.Nikako ne treba davati lekove koji su za ljudsku upotrebu! Konci se vade za 7-10 dana u zavisnosti od toga da li je veterinar upotrebio obične hiruške konce ili konce koji se sami razgrađuju tako da povratak veterinaru,u slučaju samorazgradivih konaca, nije ni potreban.

Sterilizacija mužjaka – Kastracija

Ovaj hiruški zahvat podrazumeva uklanjanje polnih hormona i ćelija sperme – odstranjenje testisa. Najbolji uzrast psa mužjaka za kastraciju je između 5 i 9 meseca života. Operativni rezovi su za razliku kod ženki pasa i mačaka, jako mali. Kod pasa je potrebno staviti par šavova dok kod mačora može da zaraste i bez ušivanja.

Konci se skidaju za 10 dana kad rana dobro zaraste, a fizičku aktivnost i šetnje u tom periodu treba svesti na minimum. Najbolji uzrast za sterilizaciju mužjaka je između 5 i 9 meseca života, pre nego što krenu da urinom obeležavaju teritoriju.

Sterilizacija i kastracija su dakle rutinski zahvati koji zahtevaju minimalnu hospitalizaciju. Uz potrebnu negu i pažnju nakon operativnog zahvata, ljubimac se za svega par dana vraća svom normalnom životu i aktivnostima. Opšta anestezija jeste u neku ruku nezahvalna,rizična, jer mora da bude dozirana u izuzetno preciznim količinama koja zavisi od veličine životinje, i mora biti data od strane proverene veterinarske ambulante i iskusnog veterinara. Mlade, zdrave i jake životinje se vrlo brzo oporavljaju od anestezije. Postoperativan period može biti bolan u predelu reza-rane ali veterinar će ljubimcu sigurno prepisati lekove protiv bolova. Kao što je već napomenuto,nikako nemojte davati životinjama po svom nahodjenju lekove protiv bolova koji su za ljudsku upotrebu jer mogu biti izuzetno toksični i fatalni po životinju.

Kod sterilisanih i kastriranih životinja može doći do promene u telesnoj težini ali samo od prekomerne količine hrane i smanjene fizičke aktivnosti, što znači da je na vlasniku da povede računa o tome onog momenta kada primeti da se apetit povećao. Treba se postarati da ishrana bude dobro izbalansirana kao i količina u porciji pa će mogućnosti da se životinja ugoji biti minimalne. Uz to je vrlo važno i redovno izvođenje ljubimca, duže šetnje, istrčavanje za igračkom, pa do problema sa kilažom neće doći.

Eventualne promene u karakteru životinje nakon ovih intervencija, mogu biti samo pozitivne (naravno i to u mnogome zavisi od vlasnika). Životinja će biti manje teritorijalna i agresivna, i privrženija kući, vlasniku, porodici. Smanjenjem nagona za parenjem životinja postaje stabilnija i smirenija. Ovi hiruški zahvati – sterilizacija i kastracija ne uticu na inteligenciju ili sposobnost učenja, igru i rad kod kućnog ljubimca.

Svake godine se izvrši eutanazija miliona nedužnih a neželjenih pasa i mačaka, uključujuci i štence i mačiće.Svaki vlasnik kućnog ljubimca može učiniti nešto po tom pitanju i time sprečiti eutanaziranje nedužnih životinja i smanjenje populacije beskućnih pasa i mačaka. Hiruškom sterilizacijom i kastracijom pasa i mačaka sprečava se rađanje neželjenih štenaca i mačića i poboljšava se zdravlje i kvalitet života svakog ljubimca a smanjuje broj nesrećnih beskućnih životinja po ulicama i beskrupulozno perfidno profitiranje njihove nesreće.