Sudbina napuštenih pasa na ulicama…. sa pređenim CNR programom ili bez….Sudbina je skoro pa ista. Napušteni psi nisu greška prirode,nisu pali sa neba.Napušteni psi i mačke u masi gradova nisu problem koji je nastao sam od sebe ili zbog nekakve, tek tako usputne, greške prirode.Taj problem nastao je da krenemo recimo od neodgovornog vlasništva, a ima toga još na pretek, jer je svaka napuštena životinja proizašla iz vlasničkog legla… Nije samo dovoljno imati dobar zakon koji štiti životinje ALI SAMO na papiru, već je od krucijalne važnosti da se takav zakon zaista i sprovodi u praksi ali u SVOJ SVOJOJ SNAZI. Svedoci smo očajno velikom broju nekažnjavanih i neprijavljivanih slučajeva ne samo napuštanja životinja već patološki poremećenog zlostavljanja i bezdušnog ubijanja životinja. Pa da li je psu mesto na ulici … i zašto su “azili” holokausti” gde smrt dođe kao spasenje?!
Kako glasi već izbledela i oglodana floskula- psi su čovekovi najbolji prijatelji. I kako im mi to uzvraćamo? U mnogim mestima naširoko i nadugačko ih tretiraju kao štetočine, prljavštinu i zarazu, beskirisne stvari…. a ne kao cenjene članove naše porodice, našeg društva…masa zastitarskog sveta koristi njihovu nesreću kao dobar izvor zarade….Psi nisu replika nečega, ne služe za zabavu,zaradu, igranje, eksperimentisanje, skladištenje po hororima od šinteraja do pansiondžija koji ili liče ili su pravi hordasi i naravno – sve za pare… itd isl i nikada ne bi trebali biti tretirani kao STVAR kao izvor zarade bilo čije!! Nesrećno šarenolik spektar od zlostavljanja, iskorištavanja, užasa…. Psi su jednostavno veličanstvena, izuzetno osećajna bića – a da li ljudi i psi imaju toliko mnogo zajedničkog…ako je čovek sebi dao za pravo da ospori to pravo da životinje žive bez straha od zlostavljanja, unovčavanja, od konstantne pretnje smrću…Trinaest godina od kada je donesen zakon o dobrobiti životinja.
GDE SMO sada …?! Nigde.Ni na početnoj tački rešavanja uzroka da bi sprečili posledice.