Farsa zvana Nacionalna strategija se stihijski nastavlja sa ciljem trošenja sredstava za projekat koji bi mogao opasno da ugrozi Zakon o dobrobiti životinja, kao i ono malo dobrobiti koju inače ponekad i uprkos nesprovodjenju zakona nađu za shodno da imaju.
Ostalo je,u principu,sve po starom… Uprava veterine kao po svom ustaljenom običaju, nije odgovorna ni za šta, pa nije ni u obavezi da daje informacije od javnog značaj, nije u obavezi ni za šta sem da dobro otvori i napuni svoje kase i džepove…. Avenija MB mahnito divlja gde god i sme i ne sme – jednostavno radi šta hoće dok se Ćuprija puni leševima…treba koštanog brašna….
Udruženja koja su izdala suštinu svog osnivanja se bave ili švercom pasa, ili neverovatnim sakupljanjem donacija koje idu više na stranu gde nisu psi, ili idalizacijom i veličanjem sopstvenog nepostizanja ničega kroz fenomenalno samohvalisanje ,plujući se, platkajući se , loveći gde i kako da kreiraju intrigu što bolju mogu i pri tome svađajuci se i omalovažavajući što žešće i perfidnije medjusobno .
Vrednosti koje su masa tih udruzenja i zastitara poznavali istrošile su se i izobličile zarad totalno drugih ego interesa, ali ipak nisu potpuno nestale kod drugih… kod onih koji još svetle iznutra i među pojedincima koji to prepoznaju u njihovim privatnim moralnim ljudskim i individualnim mislima,osecajima, a naravno postoje i oni drugi koji više gotovo ništa sem svog velikog EGA i ne vide, jer su opkoljeni svojim ego ljudima i još egoističnijim pogledima, dok su tu i oni najglasniji iz te celokupne mase koji vešto odvraćaju pažnju na suprotnu-svoju stranu, tamo gdje jačina i istina ljudskih vrednosti nije ustanovljena,tamo gde je ego tama koja nastoji da se predstavi i ustoliči kao fenjer koji može da odmeni sunce!
Sumrak je poprište te svakodnevice i mračne i mučne priče sa kojeg se nekoj većini pričinjava da je sve završeno, iako rešenje nije bas tako na vidiku, gde su njihove mestimične pobede otrovne i u stvari porazne, a poniženja i poražavanje drugih proslavljaju kao svoju veliku pobedu… Pobedu gde se likuje sahranjivanje svih onih živih, dok se njihovi “mrtvi” uče da hodaju,da za sve njih stražare i daju signale kuda i kako dalje sve druge gaziti i uz put bez prestanka na sav glas govoriti ko su i šta su da bi svi ti neki drugi znali gde su i kroz kraći period i šta su.
TEŠKO BESKUĆNIM PSIMA I MAČKAMA….